Преживели  смо 1999. године у 3. ракетном дивизиону, 250. рбр ПВО бесомучне налете НАТО авијације. Носили смо се са њима, љубављу према земљи, умећем које рађа нужда, жељом да спасимо своје животе и оборимо необориво. Поносни смо што смо припадали трећем ракетном дивизиону ПВО и  учествовали у борбеним дејствима у одбрани Србије и њеног народа.

Данас се са жаљењем сећамо јединице која више не постоји. Јединице која  је отишла у легенду противваздушне одбране и која је прва у историји ратовања оборила амерички авион „стелт“ технологије Ф-117А.

Па ипак као неми сведоци једног времена, на вратима станице за вођење ракета 3. рд ПВО стоје и ту заувек треба да остану ратни трофеји, силуете три авиона које оборисмо: Ф-117А, Ф-16ЦГ  и Б-2.

Борићемо се да 3. ракетни дивизион ПВО поново живи и да свима, данас и у будуће прича о једном времену и људима који се супроставише моћном и  стадоше на пут непокора.