Draga braćo,
Ja sam potpukovnik u RV i PVO. Oficir koji je tokom NATO agresije 1999. godine na Saveznu Republiku Jugoslaviju bio rukovalac gađanja na raketnom sistemu S-125M1 Neva, koji je u Ruskoj Federaciji odavno povučen i koga pamte oni koji su služili u PVO SSSR 60-ih godina prošlog veka.
Ovim raketnim sistemom srpski vojnici su zauvek potvrdili moć ruskog naoružanja i obesmislili stelt tehnologiju. Komandovao sam borbenom poslugom koja je prva u istoriji rata 27. marta 1999. godine, pre 26 godina oborila „nevidljivi“ F-117A.
I ne samo njega. Takođe smo oborili F-16CG kojim je upravljao pukovnik Dejvid Goldfejn, budući general sa četiri zvezdice i komandant Vazduhoplovnih snaga SAD . A možda i strateški bombarder B-2A, najskuplji avion na svetu.
Sećanja na ratne dane su pomešana i predstavljaju ožiljak na duši mog naroda. Bez pravnog osnova ili odluke Saveta bezbednosti UN bombardovana je suverena država na evropskoj teritoriji. Istovremeno, nismo nikoga napali, posebno ne zemlje NATO-a.
U ovoj neravnopravnoj borbi u svakom smislu, posebno u odnosu snaga, koji nema analoga u istoriji ratova, uspeli smo da problem sa ratišta prenesemo na UN. Nažalost, svedoci smo da su UN samo poluga moći u rukama Sjedinjenih Država kao svetskog hegemona, koji su svaku tačku na planeti proglasili svojim nacionalnim interesom.
Znate da li smo „kupili“ vreme svojom borbom da se Ruska Federacija ponovo opremi, pripremi društvo za rat i dalje razvije svoju vojnu industriju. Ali pouzdano znam da ste vi kao ozbiljna država izvukli pouke i shvatili s kim imate posla.
Danas, kada se borite protiv planetarnog zla za multipolarni svet, za pravoslavlje, istinu i pravdu, za moralne vrednosti cele planete, sve oči su uprte u vas. U ime svih nas, malih bratskih naroda, izdržite i porazite aždaju u liku NATO alijanse.
Želim da vam čestitam 18. mart, godišnjicu povratka Krima u nedra majke Rusije. Dobrodošli kući! Živeli naši narodi!“