29. априла 1999. године потпуковник Чарли Хејнлајн полетео пре поноћи на задатак, да би се 30. априла нашао у ваздушном простору СРЈ око 02.15 h, са задатком ватреног дејства по телекомуникационом објекту у ширем рејону Фрушке горе. Објекту дејства прилазио је са југоситочне стране. У зону уништења 3. ракетног дивизиона 250. рбр ПВО у рејону сремског села Петровчић, нашао се око 02.46 часова. Према прописнаој процедури извршено је ватрено дејство са две ракете по авиону. Погођен је првом ракетом на даљини око 17 km и висини око 7 km. Друга ракета је због одсуства захвата наставила да лети путањом косог хица. Током праћења и вођења прве ракете на циљ, борбена послуга је констатовала да авион врши маневар који није био уобичајен. Погодак ракетом није нанео витална оштећења, па је авион наставио лет ка ваздушном простору Мађарске и повратак у авио-базу.
Авиони Ф-117А коришћени у операцији „Allied Force“ (Савезничка сила), летели на висинама већим од 20.000 ft (6.000 m). То значи да су ватрено дејство по њима могле изводити јединице наоружане ракетним системима НЕВА и КУБ.
У операцији „Allied Force“ током агресије НАТО на СРЈ 1999. године учествовало је укупно 25 авиона Ф-117 А 49. винга из авио базе Холоман у Новом Мексику. Одлука да се базирају у Немачкој донета је 1. априла 1999. године, па су се оба сквадрона већ 4. априла 1999. године нашла у немачкој ваздухопловној бази Шпандалем. Свакодневно су учествовали у борбеним дејствима на територији СРЈ и то у два таласа начелно од 20.00-23.00 и 00.00-03.00 часова.
Амерички портал „The Drive“ наводи да су детаљи о томе шта се десило са овим авионом постали познати тек недавно, а потпуковник ваздухопловства САД у пензији Чарли Хејнлајн (Туна), и бивши пилот Ф-117А, у поткасту „Afterburn“ лично је потврдио оно што су протеклих година нагађало. По испаљивању ракета било је много очевидаца из 3. рд, али и из 250 рбр, који су визуелно пратили лет ракета и експлозију бојеве главе у близини авиона.
У тексту се наводи да су четвртог дана НАТО бомбардовања, припадници Трећег ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздушне одбране Војске Југославије оборили Ф-117А, амерички авион израђен у стелт технологији, које је своју репутацију „невидљивог“ стекло у Заливском рату у Ираку.
Од Хејнлајна се сазнаје да је припадао 9. борбеној ескадрили “Flying Knights” (Борбени витезови), која је за време интервенције од марта до јуна 1999. била у бази Шпандалем у Немачкој.
Мисије су биле дугачке и исцрпљујуће због удаљености ове базе од циља, трајале су и по шест сати укључујући ту полетање и слетање. Пилотима Ф-117А од полетања требало је два сата да стигну до авио-танкера да би допунили гориво. Авио-танкери КЦ-135 су летели изнад Мађарске и пре уласка у ваздушни простор СРЈ и по изласку из њега, борбене летелице су допуњаване горивом. Затим је следила борбена мисија која је трајала од 30 до 45 минута укључујући ту гађање циља и излазак и ваздушног простора СРЈ.
Тактички бомбардери, носили су по две ласерски вођене бомбе ГБУ-24 које су лансиране на задате циљеве. Обично су то били комуникациони и радарски центри, фабрике наменске индустрије и командни центри од значаја за одбрану.
Хејнлајн описује да су у борбену мисију кретала два Ф-117А који су дејствовали по истим циљевима међусобно удаљени око 16 километара. Хејнлајн не наводи временски оквир кад су циљеви гађани. Евидентно је да су бомбардери Ф-117А коришћени и после обарања Зелкове летелице 27. марта 1999. године, јер се у неким сателитским снимцима, као код напада на фабрику експлозива Прва искра наменска, 12. априла 1999. и напад на електро мрежу 1. и 2. маја 1999. види да су их извели управо Ф-117А.
У свом сведочењу, Хејнлајн је описао како је погођен други Ф-117. Он је навео да су у акцију над Београдом из базе у Немачкој кренула два „невидљива“ авиона, праћена летелицама Ф-16Ј. Он је пилотирао једним Ф-117, а када су се нашли изнад Новог Београда, „невидљиви“ су била нападнути ракетама које је испалила српска ПВО.
Амерички пилот наводи да је он успео да избегне експлозију пројектила и обарање свог авиона уз помоћ аутопилота, и да изврши своју мисију, односно бомбардује задати циљ.
Хејнлајн додаје да при повратку у базу, други Ф-117 није био у добром стању, успео је да прикачи цев за допуњавање горива, али да се потом одмах одвојио и да он и посада танкера нису знали да ли други „Ф-117“ лети са само једним исправним мотором или има озбиљно оштећење, пошто се гориво просипало током те операције. Обе летелице ипак су успеле да се врате у базу.
Хејнлајн наглашава чињеницу да су системи СА-3 (НАТО ознака за С-125 М Нева) прави разлог за бригу када је реч о авионима овог типа у било ком борбеном сценарију.
Чланак из дигиталне архиве “ACJ” дневних новина из Аталанте, на 14. страни издања за 6. мај 1999. године. Описани догађај се по тим наводима догодио 30. априла 1999. Описује се авион Ф-117А који је оштећен „пројектилом земља-ваздух“. Констатује се да је авион „скоро невидљив за радаре“ али да је можда био нанишањен оптички под „светлом пуног месеца“. Авион је, тврде, успео да слети у базу у Немачкој.
Други извор је из британског ваздухопловног часописа „Air Forces Monthly“, који говори и описује ток ваздушног рата у периоду од 16. априла 1999. до 11. маја 1999. године над СРЈ, погођене системе ПВО, уништене авионе и хеликоптере ВЈ на земљи и у ваздуху, али и погођене и оборене авионе и беспилотне летелице НАТО снага. Ту се наводи да је 30. априла 1999. године, један Ф-117А из састава 49th FW Шпандалем, оштећен ракетом система СА-3 која је експлодирала у близини летелице и притом је авион изгубио „део репне секције“, али је успео да се врати и слети у базу.
У Извештају и анализи за амерички Конгрес, написаном од стране пуковника америчког ваздухопловства Евереста Е. Рићониа о обарању авиона 27. марта, каже се да је био велики ударац за америчко ратно ваздухопловство. Летелица је била посебна: стелт бомбардер Ф-117 Ноћни соко, који је српској ПВО требало да буде потпуно невидљив. Пуковник Еверест Е. Рићони је написао да обарање авиона Ф-117А дана 27. марта1999. године није била случајност већ је неколико ноћи касније погођен још један Ф-117А.
У својој књизи „Stealth Fighter – A year in the life of an F-117 pilot“, коју је написао потпуковник Вилијам О`Конор, бивши пилот Ф-117А, који је летео у мисији над тадашњом СРЈ, описује догађај и именује пилота другог оштећеног авиона Ф-117А као „Flash“ (летачки надимак).
У књизи „Lockheed F-117 Nighthawk Stealth Fighter“, написаној од стране Пола Ф. Крикмора у издању Osprey Publishinga, на страни 58. пише да се дана 3. априла 1999, тринаест Ф-117 ноћних соколова из 9. ФС-а придружило операцији Савезничке снаге, када су распоређени из Холломана у Шпандалем АБ, Немачка. Открило се да је авиону из ове јединице (могуће авион 82-0818) оштећено лево крило током напада негде између 4. и 9. априла. Штета је била таква да је веровао да се од пилота тражило да напусти мисију. Овај инцидент остаје врло осетљиво питање, а и Локид и особље УСАФ-а одбијају да га даље разрађују.
По Рићонију, авион Ф-117А, који је погођен 30.04.1999. године, је летелица чији је пилот био Tod Ј. Flash (Бандит 447), која је имала цурење горива по повратку у базу Холоман и која више није полетела.
У сваком случају, дошло је до обарања једног авиона Ф-117А (27.03.1999.), оштећења и отписа једног Ф-117А и оштећења уз непознату даљу судбину бар још једног авиона Ф-117А.
Novo Jutro – Dea i Sarapa – Djordje Anicic, Dragan Matic – 07.12.2020.
CIRILICA – Od F-117A do C-19 – Srbija u borbi protiv nevidljivih neprijatelja – (TV Happy 7.12.2020)
Аутор текста: Драган Јовић