29. aprila 1999. godine potpukovnik Čarli Hejnlajn poleteo pre ponoći na zadatak, da bi se 30. aprila našao u vazdušnom prostoru SRJ oko 02.15 h, sa zadatkom vatrenog dejstva po telekomunikacionom objektu u širem rejonu Fruške gore. Objektu dejstva prilazio je sa jugositočne strane. U zonu uništenja 3. raketnog diviziona 250. rbr PVO u rejonu sremskog sela Petrovčić, našao se oko 02.46 časova. Prema propisnaoj proceduri izvršeno je vatreno dejstvo sa dve rakete po avionu. Pogođen je prvom raketom na daljini oko 17 km i visini oko 7 km. Druga raketa je zbog odsustva zahvata nastavila da leti putanjom kosog hica. Tokom praćenja i vođenja prve rakete na cilj, borbena posluga je konstatovala da avion vrši manevar koji nije bio uobičajen. Pogodak raketom nije naneo vitalna oštećenja, pa je avion nastavio let ka vazdušnom prostoru Mađarske i povratak u avio-bazu.
Avioni F-117A korišćeni u operaciji „Allied Force“ (Saveznička sila), leteli na visinama većim od 20.000 ft (6.000 m). To znači da su vatreno dejstvo po njima mogle izvoditi jedinice naoružane raketnim sistemima NEVA i KUB.
U operaciji „Allied Force“ tokom agresije NATO na SRJ 1999. godine učestvovalo je ukupno 25 aviona F-117 A 49. vinga iz avio baze Holoman u Novom Meksiku. Odluka da se baziraju u Nemačkoj doneta je 1. aprila 1999. godine, pa su se oba skvadrona već 4. aprila 1999. godine našla u nemačkoj vazduhoplovnoj bazi Špandalem. Svakodnevno su učestvovali u borbenim dejstvima na teritoriji SRJ i to u dva talasa načelno od 20.00-23.00 i 00.00-03.00 časova.
Američki portal „The Drive“ navodi da su detalji o tome šta se desilo sa ovim avionom postali poznati tek nedavno, a potpukovnik vazduhoplovstva SAD u penziji Čarli Hejnlajn (Tuna), i bivši pilot F-117A, u potkastu „Afterburn“ lično je potvrdio ono što su proteklih godina nagađalo. Po ispaljivanju raketa bilo je mnogo očevidaca iz 3. rd, ali i iz 250 rbr, koji su vizuelno pratili let raketa i eksploziju bojeve glave u blizini aviona.
U tekstu se navodi da su četvrtog dana NATO bombardovanja, pripadnici Trećeg raketnog diviziona 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije oborili F-117A, američki avion izrađen u stelt tehnologiji, koje je svoju reputaciju „nevidljivog“ steklo u Zalivskom ratu u Iraku.
Od Hejnlajna se saznaje da je pripadao 9. borbenoj eskadrili “Flying Knights” (Borbeni vitezovi), koja je za vreme intervencije od marta do juna 1999. bila u bazi Špandalem u Nemačkoj.
Misije su bile dugačke i iscrpljujuće zbog udaljenosti ove baze od cilja, trajale su i po šest sati uključujući tu poletanje i sletanje. Pilotima F-117A od poletanja trebalo je dva sata da stignu do avio-tankera da bi dopunili gorivo. Avio-tankeri KC-135 su leteli iznad Mađarske i pre ulaska u vazdušni prostor SRJ i po izlasku iz njega, borbene letelice su dopunjavane gorivom. Zatim je sledila borbena misija koja je trajala od 30 do 45 minuta uključujući tu gađanje cilja i izlazak i vazdušnog prostora SRJ.
Taktički bombarderi, nosili su po dve laserski vođene bombe GBU-24 koje su lansirane na zadate ciljeve. Obično su to bili komunikacioni i radarski centri, fabrike namenske industrije i komandni centri od značaja za odbranu.
Hejnlajn opisuje da su u borbenu misiju kretala dva F-117A koji su dejstvovali po istim ciljevima međusobno udaljeni oko 16 kilometara. Hejnlajn ne navodi vremenski okvir kad su ciljevi gađani. Evidentno je da su bombarderi F-117A korišćeni i posle obaranja Zelkove letelice 27. marta 1999. godine, jer se u nekim satelitskim snimcima, kao kod napada na fabriku eksploziva Prva iskra namenska, 12. aprila 1999. i napad na elektro mrežu 1. i 2. maja 1999. vidi da su ih izveli upravo F-117A.
U svom svedočenju, Hejnlajn je opisao kako je pogođen drugi F-117. On je naveo da su u akciju nad Beogradom iz baze u Nemačkoj krenula dva „nevidljiva“ aviona, praćena letelicama F-16J. On je pilotirao jednim F-117, a kada su se našli iznad Novog Beograda, „nevidljivi“ su bila napadnuti raketama koje je ispalila srpska PVO.
Američki pilot navodi da je on uspeo da izbegne eksploziju projektila i obaranje svog aviona uz pomoć autopilota, i da izvrši svoju misiju, odnosno bombarduje zadati cilj.
Hejnlajn dodaje da pri povratku u bazu, drugi F-117 nije bio u dobrom stanju, uspeo je da prikači cev za dopunjavanje goriva, ali da se potom odmah odvojio i da on i posada tankera nisu znali da li drugi „F-117“ leti sa samo jednim ispravnim motorom ili ima ozbiljno oštećenje, pošto se gorivo prosipalo tokom te operacije. Obe letelice ipak su uspele da se vrate u bazu.
Hejnlajn naglašava činjenicu da su sistemi SA-3 (NATO oznaka za S-125 M Neva) pravi razlog za brigu kada je reč o avionima ovog tipa u bilo kom borbenom scenariju.
Članak iz digitalne arhive “ACJ” dnevnih novina iz Atalante, na 14. strani izdanja za 6. maj 1999. godine. Opisani događaj se po tim navodima dogodio 30. aprila 1999. Opisuje se avion F-117A koji je oštećen „projektilom zemlja-vazduh“. Konstatuje se da je avion „skoro nevidljiv za radare“ ali da je možda bio nanišanjen optički pod „svetlom punog meseca“. Avion je, tvrde, uspeo da sleti u bazu u Nemačkoj.
Drugi izvor je iz britanskog vazduhoplovnog časopisa „Air Forces Monthly“, koji govori i opisuje tok vazdušnog rata u periodu od 16. aprila 1999. do 11. maja 1999. godine nad SRJ, pogođene sisteme PVO, uništene avione i helikoptere VJ na zemlji i u vazduhu, ali i pogođene i oborene avione i bespilotne letelice NATO snaga. Tu se navodi da je 30. aprila 1999. godine, jedan F-117A iz sastava 49th FW Špandalem, oštećen raketom sistema SA-3 koja je eksplodirala u blizini letelice i pritom je avion izgubio „deo repne sekcije“, ali je uspeo da se vrati i sleti u bazu.
U Izveštaju i analizi za američki Kongres, napisanom od strane pukovnika američkog vazduhoplovstva Everesta E. Rićonia o obaranju aviona 27. marta, kaže se da je bio veliki udarac za američko ratno vazduhoplovstvo. Letelica je bila posebna: stelt bombarder F-117 Noćni soko, koji je srpskoj PVO trebalo da bude potpuno nevidljiv. Pukovnik Everest E. Rićoni je napisao da obaranje aviona F-117A dana 27. marta1999. godine nije bila slučajnost već je nekoliko noći kasnije pogođen još jedan F-117A.
U svojoj knjizi „Stealth Fighter – A year in the life of an F-117 pilot“, koju je napisao potpukovnik Vilijam O`Konor, bivši pilot F-117A, koji je leteo u misiji nad tadašnjom SRJ, opisuje događaj i imenuje pilota drugog oštećenog aviona F-117A kao „Flash“ (letački nadimak).
U knjizi „Lockheed F-117 Nighthawk Stealth Fighter“, napisanoj od strane Pola F. Krikmora u izdanju Osprey Publishinga, na strani 58. piše da se dana 3. aprila 1999, trinaest F-117 noćnih sokolova iz 9. FS-a pridružilo operaciji Savezničke snage, kada su raspoređeni iz Hollomana u Špandalem AB, Nemačka. Otkrilo se da je avionu iz ove jedinice (moguće avion 82-0818) oštećeno levo krilo tokom napada negde između 4. i 9. aprila. Šteta je bila takva da je verovao da se od pilota tražilo da napusti misiju. Ovaj incident ostaje vrlo osetljivo pitanje, a i Lokid i osoblje USAF-a odbijaju da ga dalje razrađuju.
Po Rićoniju, avion F-117A, koji je pogođen 30.04.1999. godine, je letelica čiji je pilot bio Tod J. Flash (Bandit 447), koja je imala curenje goriva po povratku u bazu Holoman i koja više nije poletela.
U svakom slučaju, došlo je do obaranja jednog aviona F-117A (27.03.1999.), oštećenja i otpisa jednog F-117A i oštećenja uz nepoznatu dalju sudbinu bar još jednog aviona F-117A.
Novo Jutro – Dea i Sarapa – Djordje Anicic, Dragan Matic – 07.12.2020.
CIRILICA – Od F-117A do C-19 – Srbija u borbi protiv nevidljivih neprijatelja – (TV Happy 7.12.2020)
Autor teksta: Dragan Jović